Милан Стоянович. СЕРБИЯ перевод Натальи Домниной

Карта Сербии. Разные города – разные миры. Различие менталитета сербов от города к городу с севера на юг. На севере – более мирское восприятие жизни, на юге - более духовное. Рашка.

Если вы посетите Сербию, то увидите, насколько один единственный народ может быть на таком малом пространстве быть много различен по наречию, характеру, набожности…  

Первая встреча – Воеводина.  Несмотря на то, что с сербским народом в этом крае Сербии живет вместе и другие народы, существует нечто уникальное для них всех здесь. А именно, все кто из Воеводины когда-то жили в Австро-Венгрии и веками влияли друг на друга. Привыкли жить здесь вместе, любят и весьма уважают друг друга, несмотря на то, что принадлежат к разным христианским религиям и народам. Сербский народ здесь имеет особенно хорошие и тесные отношения с чехами, словаками, румынами. Вероятно, из-за продолжительного проживания в стабильной, богатой и хорошо организованной стране люди как-то тише, спокойнее, чем в других частях Сербии. Люди хорошо организованы, трудолюбивы, на селе много богатых людей имеющих большие поместья. Эта часть страны является крупным производителем продуктов питания. Улицы широкие и хорошо организованные. В стиле жилищного и церковного строительства хорошо заметно влияние Австро-Венгерской империи. Большинство населения составляют православные сербы, хотя есть и венгры, хорваты, румыны, словаки, руcины…

Моя любимая из всех сербских областей – Шумадия. Выражены традиционные черты и православное наследие. В этой области проживает, в основном, сербский народ, патриотические чувства которого неразрывно связаны с православием. Как обычно бывает в малонаселенных местах, люди здесь лучше знают друг друга, больше заботятся друг о друге, легче находят времени для помощи другим.    

Этот район был центром православной Сербской Державы во время ее упадка, в 14-15 веках. Этот регион был первым освобожден от турецкого владычества при большой помощи со стороны царской России, потом были освобождены и другие части Сербии. Несмотря на это, люди здесь не гордые, а по-настоящему смиренные и добродушные.

Рашка является колыбелью сильной средневековой Сербии. Ее бывшая столица город Рас напоминает Россию по названию. Здесь много скитов, церквей и развалин древних сербских церквей. Это наследие трудов святого Симеона мироточивого, святого Савы и вообще сербской династии Неманичей. Поэтому понятно, почему этот край Сербии дал много для Сербской Церкви, войска и страны. Люди здесь по своей природе  истинно православны, весьма добродетельны, гостеприимны. Скромно воспитаны, и сильного характера. Очень похожи этими особенностями на сербский народ и люди, живущие в Черногории, Боснии, Герцеговине и Сербской Краины.

Юго-восточная Сербия очень отличается от всех других сербских регионов.    В последнее время люди здесь возвратились к некогда сильному православному духу и заново ощущают необходимость в  благотворительности. Этот народ, хотя частично принял другие ценностные ориентиры, например, турецкую музыку и  привычку к некоторым земным удовольствиям, при этом сохранил основную силу православного и славянского духа. Он показал замечательную готовность к жертве за православье и свободу сербов во время восстания в Топлице в 1917 году, во время второй мировой войны, а также во время последних войн. Честность и обилие веры особенно у молодых людей показывает, что набожность людей этого края одержала окончательную победу над западным материализмом и так называемым «турецким мераком».

После окончания санкций 1995 года сербы открыли свои широкие объятия для всех благонамеренных гостей. По-домашнему тепло, разнообразной и богатой культурой сербы встречают сотни тысяч людей. Путешественники если и приезжают с подозрением, то уезжают с одушевлением, полюбив этот народ, который ни европейский, ни азиатский, а совсем, совсем другой – не похожий на остальных.

Роберт де Ниро – «Может сам я частью и серб»:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=KSF_LSN-jHg&t=35

 перевод Натальи Домниной

Карта Сербии. Разные города – разные миры. Различие менталитета сербов от города к городу с севера на юг. На севере – более мирское восприятие жизни, на юге - более духовное. Рашка.

Ако посетите Србију изненадићете се колико један јединствен народ може бити на тако малом простору веома различит по наречјима, карактеру, побожности...

Први сусрет – Војводина. Иако са српским народом у овим крајевима Србије живе заједно и други народи постоји нешто јединствено за све њих овде. Наиме, сви су у Војводини некада живели у Аустро-Угарској и вековима утицали једни на друге. Навикли су да живе заједно, воле се и веома поштују иако припадници више различитих хришћанских вера и народа. Српски народ овде има нарочито добре и присне односе са Чесима, Словацима и Румунима. Вероватно због дугог живота у стабилној, богатој и доста добро уређеној држави људи су некако мирнији, опуштенији него у другим деловима Србије.. Добро су организовани, вредни, на селу има доста имућних људи са великим поседима. Овај део земље је и велики произвођач хране. Улице су широке и лепо организоване. Стил изградње кућа и цркви је видно под утицајем некадашње аустријске царевине. Већина становништва је православно српско, али има Мађара, Хрвата, Румуна, Словака, Русина...

Мени најомиљенији део српских области – Шумадија. Изражена је традиционална црта и православно наслеђе. У овом делу живи углавном српски народ који је своје родољубиво осећање нераскидиво везао за православље. Као што то обично бива у мањим местима људи се више знају, брину једни о другима, више налазе времена да помогну другу у невољи. Ово је простор који је био центар дивне православне српске државе на заласку, у 14 и 15 веку. Такође овај део Србије се први ослободио од Турака уз велику помоћ царске Русије а потом ослободио и остале делове Србије. Упркос томе ови људи нису горди већ истински смирени и доброћудни.

Рашка је колевка снажне средњевековне Србије са некадашњом престоницом Расом подсећа на Русију по називу. Веома богата испосницима, црквама и остацима српских цркава. Наслеђе делања светог Симеона мироточивог, светога Саве и уопште Немањићке Србије. Разумљиво је да су ови крајеви дали пуно за Српску цркву, војску и државу. Људи по природи истински православни, веома честити, гостопримљиви. Скромни по васпитању и снажног карактера. Веома подсећају по овим особинама на Српски род на просторима Црне Горе, Босне, Херцеговине и српских Крајина. 

Југоисточна Србија је управо много различита од свих српских крајева. У последње време вратио се јако православан дух, обновио осећај за задужбинарство. Овај народ иако делимично примивши осећај за турску музику и приљежност ка неким земаљским уживањима сачувао је основну снагу православног и словенског духа. Показао је изванредну спремност на жртву Топличким устанком 1917. у другом светском рату као и у последњим ратовима за православље и српску слободу. Искреност и бројност у вери нарочито код младих показује да побожност у овим крајевима коначно односи победу над слабостима пред западним материјализмом и према тзв. турском мераку.  

После окончања санкција 1995. Срби су широм отворили руке према свим добронамерним гостима. Топао домаћински и православни дух, разноврсна и богата култура угостили су до сада стотине хиљада људи. Путници дођу са подозрењем, а одлазе одушевљени заволевши овај народ који није ни европски ни азијски, већ сасвим сасвим другачији.

Прилог Роберт де Ниро - Можда сам ја делом и Србин:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=KSF_LSN-jHg&t=35

 

Милан Стоянович