Простeрлъ є3си2 на кrтЁ хrтE дл†ни, человёчество собирaz къ твоемY познaнію, и3 копіeмъ твои6мъ рeбрwмъ пробости1сz претерпёлъ є3си2, и3сточи1въ нaмъ и3ст0чникъ сп7сeніz, воспэвaющымъ: да бlгослови1тъ твaрь всS гDа, и3 превозн0ситъ во вс‰ вёки.

Утреня пятницы 5-й седмицы



Стихиры воскресные на «Господи, воззвах», глас 7

Погласица «Господи, воззвах»:

Го́споди, воззва́х к Тебе́, услы́ши мя./ Услы́ши мя, Го́споди./ Го́споди, воззва́х к Тебе́, услы́ши мя:/ вонми́ гла́су моле́ния моего́,/ внегда́ воззва́ти ми к Тебе́.// Услы́ши мя, Го́споди.
Да испра́вится моли́тва моя́,/ я́ко кади́ло пред Тобо́ю,/ воздея́ние руку́ мое́ю/ – же́ртва вече́рняя.// Услы́ши мя, Го́споди.

Поглaсица, ГDи, воззвaхъ:

ГDи, воззвaхъ къ тебЁ, ўслhши мS./ Ўслhши мS гDи./ ГDи, воззвaхъ къ тебЁ, ўслhши мS:/ вонми2 глaсу молeніz моегw2,/ внегдA воззвaти ми2 къ тебЁ.// Ўслhши мS гDи.
Да и3спрaвитсz мlтва моS,/ ћкw кади1ло пред8 тоб0ю,/ воздэsніе рукY моє1ю,/ жeртва вечeрнzz.// Ўслhши мS гDи.

     

Стих на 10, на «Господи, воззвах»:

Стих: Изведи́ из темни́цы ду́шу мою́, // испове́датися и́мени Твоему́.

Стjхъ на ‹, на ГDи воззвaхъ:

Стjхъ: И#зведи2 и3з8 темни1цы дyшу мою2,// и3сповёдатисz и4мени твоемY.

     

Воскресная стихира 1-я на «Господи, воззвах», глас 7:

Прииди́те, возра́дуемся Го́сподеви,/ сокруши́вшему сме́рти держа́ву,/ и просвети́вшему челове́ческий ро́д,/ со безпло́тными зову́ще:// Соде́телю и Cпа́се на́ш, сла́ва Тебе́.

Стіхи1ра воскrна nсмоглaсника № на ГDи воззвaхъ, глaсъ з7:

Пріиди1те, возрaдуемсz гDеви,/ сокруши1вшему смeрти держaву,/ и3 просвэти1вшему человёческій р0дъ,/ со безпл0тными зовyще:// содётелю и3 сп7се нaшъ, слaва тебЁ.

     

Стих на 9, на «Господи, воззвах»:

Стих: Мене́ ждут пра́ведницы // до́ндеже возда́си Мне.

Стjхъ на f7, на ГDи воззвaхъ:

Стjхъ: МенE ждyтъ првdницы,// д0ндеже воздaси мнЁ.

     

Воскресная стихира 2-я на «Господи, воззвах», глас 7:

Кре́ст претерпе́л еси́, Спа́се,/ и погребе́ние на́с ра́ди,/ сме́ртию же я́ко Бо́г сме́рть умертви́л еси́./ Те́мже покланя́емся тридне́вному Воскре́сению Твоему́:// Го́споди, сла́ва Тебе́.

Стіхи1ра воскrна nсмоглaсника в7 на ГDи воззвaхъ, глaсъ з7:

Кrтъ претерпёлъ є3си2 сп7се,/ и3 погребeніе нaсъ рaди,/ смeртію же ћкw бGъ смeрть ўмертви1лъ є3си2./ тёмже покланsемсz триднeвному воскrнію твоемY:// гDи, слaва тебЁ.

     

Стих на 8, на «Господи, воззвах»:

Стих: Из глубины́ воззва́х к Тебе́ Го́споди, // Го́споди, услы́ши глас мой.

Стjхъ на }, на ГDи воззвaхъ:

Стjхъ: И#з8 глубины2 воззвaхъ къ тебЁ гDи,// гDи, ўслhши глaсъ м0й.

     

Воскресная стихира 3-я на «Господи, воззвах», глас 7:

Апо́столи ви́девше Воскре́сение Соде́теля, чудя́хуся,/ пою́ще хвалу́ а́нгельскую:/ сия́ сла́ва е́сть церко́вная,/ сие́ бога́тство Ца́рствия:// пострада́вый на́с ра́ди, Го́споди, сла́ва Тебе́.

Стіхи1ра воскrна nсмоглaсника G на ГDи воззвaхъ, глaсъ з7:

Ґпcли ви1дэвше воскrніе содётелz, чудsхусz,/ пою1ще хвалY ѓгGльскую:/ сіS слaва є4сть цRк0внаz,/ сіE богaтство цrтвіz:// пострадaвый нaсъ рaди, гDи, слaва тебЁ.

     

Стих на 7, на «Господи, воззвах»:

Стих: Да бу́дут у́ши Твои́ // вне́млюще гла́су моле́ния моего́.

Стjхъ на з7, на ГDи воззвaхъ:

Стjхъ: Да бyдутъ ќши твои2,// внeмлющэ глaсу молeніz моегw2.

     

Воскресная (анатолиева) стихира 4-я на «Господи, воззвах», глас 7:

А́ще и я́т бы́л еси́, Христе́, от беззако́нных муже́й:/ но Ты́ ми еси́ Бо́г, и не постыжду́ся:/ бие́н бы́л еси́ по плеще́ма, не отмета́юся:/ на Кресте́ пригвожде́н бы́л еси́, и не таю́:/ воста́нием Твои́м хвалю́ся:/ сме́рть бо Твоя́ живо́т мо́й,// Всеси́льне и Человеколю́бче Го́споди, сла́ва Тебе.

И$на стіхи1ра ґнат0ліева nсмоглaсника д7 на ГDи воззвaхъ, глaсъ з7:

Ѓще и3 ћтъ бhлъ є3си2 хrтE, t беззак0нныхъ мужeй:/ но тh ми є3си2 бGъ, и3 не постыждyсz:/ біeнъ бhлъ є3си2 по плещeма, не tметaюсz:/ на кrтЁ пригвождeнъ бhлъ є3си2, и3 не таю2:/ востaніемъ твои1мъ хвалю1сz:/ смeрть бо твоS жив0тъ м0й,// всеси1льне и3 чlвэколю1бче гDи, слaва тебЁ.

     

Стих на 6, на «Господи, воззвах»:

Стих: А́ще беззако́ния на́зриши, Го́споди, Го́споди, кто постои́т? // я́ко у Тебе́ очище́ние есть.

Стjхъ на ѕ7, на ГDи воззвaхъ:

Стjхъ: Ѓще беззакHніz нaзриши гDи, гDи, кто2 постои1тъ;// ћкw ў тебE њчищeніе є4сть.

     

Воскресная (анатолиева) стихира 5-я на «Господи, воззвах», глас 7:

Дави́дское проро́чество исполня́я Христо́с,/ вели́чествие в Сио́не Свое́ ученико́м откры́л е́сть,/ хвали́ма показу́я Себе́, и сла́вима при́сно,/ со Отце́м же и Ду́хом Святы́м:/ пе́рвее у́бо безпло́тна, я́ко Сло́ва,/ последи́ же на́с ра́ди воплоще́на,/ и умерщвле́на я́ко Челове́ка,/ и воскре́сша со вла́стию,// я́ко Человеколю́бца.

И$на стіхи1ра ґнат0ліева nсмоглaсника є7 на ГDи воззвaхъ, глaсъ з7:

Дв7дское прbр0чество и3сполнsz хrт0съ,/ вели1чествіе въ сіHнэ своE ў§нкHмъ tкрhлъ є4сть,/ хвали1ма показyz себE, и3 слaвима при1снw,/ со nц7eмъ же и3 д¦омъ с™hмъ:/ пeрвэе ќбw безпл0тна, ћкw сл0ва,/ послэди1 же нaсъ рaди воплощeна,/ и3 ўмерщвлeна ћкw чlвёка,/ и3 воскRсша со влaстію,// ћкw чlвэколю1бца.

     

Стих на 5, на «Господи, воззвах»:

Стих: И́мене ра́ди Твоего́ потерпе́х Тя, Го́споди, потерпе́ душа́ моя́ в сло́во Твое́, // упова́ душа́ моя́ на Го́спода.

Стjхъ на є7, на ГDи воззвaхъ:

Стjхъ: И$мене рaди твоегw2, потерпёхъ тS гDи, потерпЁ душA моS въ сл0во твоE,// ўповA душA моS на гDа.

     

Воскресная (анатолиева) стихира 6-я на «Господи, воззвах», глас 7:

Соше́л еси́ во а́д Христе́, я́коже восхоте́л еси́:/ испрове́ргл еси́ сме́рть, я́ко Бо́г и Влады́ка:/ и воскре́сл еси́ тридне́вен,/ совоскреси́в Ада́ма от а́довых у́з и тле́ния,/ зову́ща и глаго́люща:/ сла́ва Воскре́сению Твоему́,// еди́не Человеколю́бче.

И$на стіхи1ра ґнат0ліева nсмоглaсника ѕ7 на ГDи воззвaхъ, глaсъ з7:

Сошeлъ є3си2 во ѓдъ хrтE, ћкоже восхотёлъ є3си2:/ и3спровeрглъ є3си2 смeрть, ћкw бGъ и3 вLка:/ и3 воскrлъ є3си2 триднeвенъ,/ совоскRси1въ ґдaма t ѓдовыхъ ќзъ и3 тлёніz,/ зовyща и3 глаг0люща:/ слaва воскrнію твоемY// є3ди1не чlвэколю1бче.

     

Стих на 4, на «Господи, воззвах»:

Стих: От стра́жи у́тренния до но́щи, от стра́жи у́тренния, // да упова́ет Изра́иль на Го́спода.

Стjхъ на д7, на ГDи воззвaхъ:

Стjхъ: T стрaжи ќтренніz до н0щи, t стрaжи ќтренніz,// да ўповaетъ ї}ль на гDа.

     

Воскресная (анатолиева) стихира 7-я на «Господи, воззвах», глас 7:

Во гро́бе положе́н бы́л еси́ я́ко спя́, Го́споди:/ и воскре́сл еси́ тридне́вен, я́ко си́лен в кре́пости,/ совоскреси́в Ада́ма от тли́ сме́ртныя,// я́ко Всеси́лен.

И$на стіхи1ра ґнат0ліева nсмоглaсника з7 на ГDи воззвaхъ, глaсъ з7:

Во гр0бэ положeнъ бhлъ є3си2 ћкw спS гDи:/ и3 воскRслъ є3си2 триднeвенъ, ћкw си1ленъ въ крёпости,/ совоскRси1въ ґдaма t тли2 смeртныz,// ћкw всеси1ленъ.

     

Сла́ва Отцу́ и Сы́ну и Свято́му Ду́ху и ны́не и при́сно и во ве́ки веко́в. Ами́нь.

Догматик на «Господи, воззвах», глас 7:

Ма́ти у́бо позна́лася еси́ па́че естества́, Богоро́дице,/ пребыла́ же еси́ Де́ва па́че сло́ва и ра́зума,/ и чудесе́ рождества́ Твоего́ сказа́ти язы́к не мо́жет, /пресла́вну бо су́щу зача́тию, Чи́стая,/ непости́жен есть о́браз рожде́ния;/ иде́же бо хо́щет Бог, побежда́ется естества́ чин./ Те́мже Тя вси Ма́терь Бо́жию ве́дуще,/мо́лим Ти ся приле́жно,// моли́ спасти́ся душа́м на́шим.

БGор0диченъ догмaтікъ nсмоглaсника на ГDи воззвaхъ, глaсъ з7:

М™и ќбw познaласz є3си2, пaче є3стествA, бцdе,/ пребылa же є3си2 дв7а, пaче сл0ва и3 рaзума:/ и3 чудесE ржcтвA твоегw2 сказaти љзhкъ не м0жетъ./ преслaвну бо сyщу зачaтію чcтаz,/ непости1женъ є4сть w4бразъ рождeніz:/ и3дёже бо х0щетъ бGъ, побэждaетсz є3стествA чи1нъ./ тёмже тS вси2, м™рь б9ію вёдуще,/ м0лимъ ти сz прилёжнw,// моли2 сп7сти1сz душaмъ нaшымъ.


Автор: Администратор
Дата публикации: 27.07.2020

Отклики (482)

    Вы должны авторизоваться, чтобы оставлять отклики.